Блискост далеких предела (Александар Мратинковић)

Сваког дана слушам како људи причају о разним земљама где је, како они кажу, „све лепше и боље“. Нажалост, никада не чујем да у том контексту неко од њих спомене Србију. Зашто је то тако?
srbija

Америка има велике кањоне, Русија богате шуме, Швајцарска пространа поља… А Србија? Зар кроз њу не протиче једна од највећих европских река – Дунав? Тај велики водени ток напаја све наше горе, ливаде и пашњаке и чини да ти предели изгледају као да потичу из неке бајке. Животиње попут рисова, медведа и вукова, налазе се на листи угрожених врста широм света, али они свој спас ипак проналазе у нашим многобројним националним парковима. Да не заборавимо ни орла брадана и белоглавог супа који могу да се нађу у природи само у Србији. Биљке, које ове наше крајеве чине тако живописним, овде успешно опстају упркос дубоко урезаном негативном утицају човека. Панчићева оморика се шепури само на неприступачним врховима планине Таре. Разни цветови, који осликавају пољане својим очаравајућим изгледом, бивају употребљени за прављење многобројних лековитих чајева.

Чувени су ти белгијски сиреви, француска вина, италијанске тестенине… А наша гибаница, сарма, наши ћевапи и већ брендирана шљивовица? Лондон има Биг-Бен, Париз Ајфелову кулу, Њујорк Кип Слободе, Индија Таџ Махал… Зар нису величанствени наш торањ на Авали, Калемегдан, Скадарлија? Не застаје ли нам дах од лепоте Дрвенграда, Таре, Петроварадина, Опленца? Има ли адекватног епитета који може да стоји уз реч: Храм Светог Саве, Пећка патријаршија, Грачаница, Жича, Милешева, Студеница? Сви ови појмови, али и многи други чине Србију тако разноликом и јединственом земљом у свету.

Не могу да разумем зашто су се хиљаде младих људи иселиле и исељавају се у потрази „за нечим бољим“. Шта је то боље? Материјални статус? Да, али зар смо заборавили ону велику истину да новац олакшава живот, али сигурно није гаранција за срећу? Хоћемо ли „у том белом свету“ да прослављамо крсну славу као што бисмо овде са нашима најближима? Од кога ће наша деца да чују и да науче све оно што смо ми од наших предака?

Ја Србију, заиста, доживљавам као јединствено лепу и на посебан начин привлачну земљу. Често помислим да су се на њеној малој територији, због њеног специфичног историјског поглавља, срели и прожели утицају врло удаљених, а самим тим и врло различитих поднебља. Све то ме чини јако поносним.

133106_orig

Advertisements

Одговори!

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s